Šaroši Gabriela

Istoričar sa pogledom u budućnost

Sarosi GabrielaŠaroši Gabriela je rođena 20. avgusta 1962. godine u Senti. Njeni roditelji su se bavili poljoprivrednom proizvodnjom, sada su penzioneri. Osnovnu školu i dva razreda srednjeg usmerenog obrazovanja je završila u Senti, a dva razreda na Pedagoškoj Akademiji u Subotici. Njen san je bio da postane nastavnik istorije. Nakon srednje škole upisuje Filozofski fakultet, katedru za istoriju u Novom Sadu. Po završenim studijama, u periodu od 1988. do 2002. zapošljava se kao profesor istorije, predaje geografiju i građansko vaspitanje u osnovnim školama „Stevan Sremac“, „11. Novembar „ Spomen škola“ i „Čokonai Vitez Mihalj“  u Senti.

U periodu od 1991. do 2007.  zaposlena je honorarno kao profesor istorije u Srednjoj ekonomskoj školi i u Gimnaziji u Senti. U međuvremenu (1996-2000) završava Fakultet hortikulture u Budimpešti. U zemlji je harao građanski rat. Ljudske vrednosti su izgubile svoj značaj. Istorija se menjala iz dana u dan i u njenom životu se pojavila potreba za promenama i za stabilnošću, za sigurnim uporištem. Nasledivši od svojih roditelja ljubav i poštovanje  prirode, ove naše plodne ravnice, opredeljuje se za studiranje hortikulture i baštovanstva. Prenoseći mladima svest o prirodnom blagu koje posedujemo na ovim prostorima, o mogućnostima  koje  pruža bavljenje poljoprivredom i cvećarstvom, ispunila je jednu od svojih misija.

Od 2002. godine do danas je na funkciji direktora osnovne škole „Stevan Sremac“. Uz ovo odgovorno i složeno zvanje i dalje radi u nastavi. Od cenjenog i voljenog nastavnika postala je rukovodeća ličnost škole. Odvajanje od prvobitne struke nije bilo jednostavno, jer stojeći  iza katedre, kako sama kaže, osećala se slobodnom, bez svih tereta i odgovornosti koje proizlaze iz vođenja škole. Motivisana svojom težnjom da ono što radi obavlja na najbolji mogući način, želeći da posao direktora obavlja u skladu sa aktuelnim naučnim saznanjima iz oblasti rukovođenja, 2004. godine upisuje struku obrazovnog menadžera na Fakultetu organizacionih nauka i Filozofskom fakultetu u Beogradu. Studije uz rad završava 2010. godine.

Rukovođena savesnošću, istrajnošću u ostvarivanju ciljeva, organizacionom sposobnošću, dobrim komunikacijskim sposobnostima, tolerancijom i empatijom, Šaroši Gabriela je u mnogome doprinela formiranju timske atmosfere u svom kolektivu.

Vođena željom za stalnim profesionalnim usavršavanjem, zagovarajući princip neophodnosti celoživotnog učenja, prošla je i prolazi kroz brojne oblike stručnog usavršavanja. Na paleti od blizu četrdeset što akreditovanih, što ostalih edukacija, prošla je oblasti kao što su: planiranje i vođenje projekata, menadžment u obrazovanju, PR, upravljanje kvalitetom u školama, rad sa talentovanom decom, inkluzivno obrazovanje, ocenjivanje učenika, izrada multimedijalnih nastavnih sadržaja, itd.

Obukom prosvetnih radnika bavi se od 2008. godine. Teme obuka odabirala je sagledavajući kroz nastavni rad nedostatke i potrebe svakodnevne prakse, u čemu je u velikoj meri primenjivala znanja koja je stekla  obukama u inostranstvu. Po Gabrielinim rečima: “Obuke kod nas pružaju mnogo teoretskog znanja, ali malo praktičnih iskustava, mogućnosti sopstvenog doživljaja, zbog čega ih često doživljavamo kao „šablonske“, monotone i neinteresantne.“ Upravo ova saznanja su je vodila u kreiranju programa koja su bazirana na aktiviranju polaznika, oslanjanju na njihova iskustva i očekivanja. Po sopstvenom viđenju, baveći se obukom prosvetnih radnika i sama je profesionalno napredovala, učvršćivala svoje andragoške trenerske kompetencije. „Kada stojim ispred svojih kolega, kada držim predavanja, kada im prenosim znanja i iskustva za koja smatram da su korisna i dobra za svakodnevni praktičan rad, nikada ne osećam teskobu ili bilo kakvu nelagodu. Načisto sam sa činjenicom da nisam „sveznalica“ i da idealno nemam odgovor  na sva moguća pitanja ili dileme. Moja maksima  koja mi daje putokaz u radu je stav da je prenošenje znanja i iskustva uzajamni proces i da je u službi razvoja svih nas, i predavača i učesnika. Ovakvom interakcijom dolazimo zajedno i do rešavanja eventualnih problema. Smatram da ovakvim pristupom „dajem dozvolu“ učesnicima da se maksimalno otvore i iznesu svoje nedoumice, probleme, nove ideje.

Kao iskusan edukator i trener Gabriela smatra, da je evaluacija održane obuke od strane polaznika veoma značajan elemenat stručnog „rasta“ predavača. „Za mene  su veoma značajne povratne informacije mojih kolega. Veoma je važno kako su doživeli prezentovane sadržaje, koja osećanja izazivaju kod njih, kakve nedoumice imaju u vezi sa njima. Sve to može biti i pozitivno i negativno, potvrdo ili poražavajuće. Ali to su interaktivne situacije u pravom smislu, u kojima i iz kojih učimo, napredujemo „rastemo“ i mi kao treneri – predavači a i naši polaznici.“

Autor je, izvođač i koordiator deset akreditovanih programa u periodu od 2009. do danas. Tematske oblasti kojima se bavi i koje su akreditovane kao programi za obuku prosvetnih radnika su: istorija, dramska pedagogija, kooperativne tehnike u obrazovanju, tolerancija, projektno obrazovanje, itd.

Kreativni aspekt Gabrielinog poimanja svoje struke očituje se i u njenoj težnji da dobra iskustva i znanja prenese u pisanoj formi. Njeni radovi objavljeni su u časopisu za prosvetne radnike „Új kép” (oblasti: istorija, istorijska kartografija, projektna metoda u obrazovanju) i u okviru dana posvećenih negovanju jezika „Szarvas Gábor” u Adi (tema: Komunikacija i jezik).

Član je upravnog odbora Pedagoškog zavoda Vojvodine,  upravnog odbora senćanskog arhiva, predsednik senćanske komisije za stipendije, predsednik obrazovne i sportske komisije.

Pored svojih svakodnevnih obaveza aktivno učestvuje i u životu svoje zajednice. Član je predsedništva Udruženja baštovana u Senti i član kuratorijuma senćanske  Fondacije Pro Scientia Naturae, pri d.o.o. „Science” obavlja poslove andragoškog menadžera.

Inicijator je „Tačke talenata“ u svojoj školi, u okviru projekta na nivou Karpatskog basena. Zalaže se i aktivno radi sa timom svojih kolega na otkrivanju i usmeravanju talentovane dece.

Šaroši Gabriela je učestvovala na brojnim strukovnim konferencijama u zemlji i inostranstvu kao predavač i to iz oblasti obrazovanja manjina u Srbiji, reformne pedagogije – projektne metode, obrazovanja odraslih, otkrivanja i negovanja talenata, interkulturalnosti u obrazovanju, itd.

Na pitanje kako vidi ulogu regionalnih centara za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, Šaroši Gabriela je rekla: “Regionalni centri pružaju mogućnost šire i kompleksnije saradnje i koordiniranog delovanja u oblasti profesionalnog razvoja prosvetnih radnika. Pružaju mogućnost organizovane, koordinisane, kvalitetne edukacije. Naročito je značajna uloga centra u procesu akreditacije, koja se sprovodi organizovano i planski uz angažovanje kompetentnih stručnjaka. Regionalni centar je mesto, jedan „siguran punkt“ prosvetnih radnika, gde mogu da aktualizuju svoje zamisli, da se sastaju, menjaju svoja iskustva, iznose mišljenja, a sve je to u službi podizanja prosvetaške struke na zasluženi nivo.“